Potpuno mirno sam šetao/la seoskom cestom, ništa ne sumnjajući, kad sam krajičkom oka ugledao/la nešto čudno uz rub ceste. Bilo je sivo, malo spljošteno, sa spiralnim naborima.
Znatiželja je pobijedila – oprezno sam dotaknuo/la štapom da bolje pogledam. Iznutra — puno malih dijelova, kao da je mozak prerezan napola. Tekstura — gumena. Užasno.
Iskreno, bilo mi je mučno. Pomislio/la sam: „Što ako je to mozak? Životinjski? Ili još gore… ljudski?“ Srce mi je snažno kucalo.
U panici i zbunjenosti, uslikao/la sam to i objavio/la na internetu s opisom:
„Što je ovo? Pronađeno uz cestu. Izgleda kao mozak. Trebam li zvati policiju?“
Komentari su odmah počeli stizati. Neki su mislili da je to gljiva. Drugi su nagađali da su unutarnji organi divlje životinje. Ali jedna žena — koja očito ima mnogo pasa — dala je jednostavan i jasan odgovor:
„Pronašao/la si pseći izmet i razrezao/la ga. Pas je pojeo puno papirnatih maramica. Ne mogu ih probaviti – zato to izlazi u ovom groznom obliku.“
Istodobno sam osjećao/la sram i smijeh. Sram zbog svoje mašte. Smijeh — jer sam skoro pozvao/la policiju zbog psećeg izmeta s maramicama.
